ЈЕЛЕНА БАЛШИЋ (око 1368-1443) - ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО

10.08.2009

Да зна твоја светиња,

откако удостојих се с Богом познати те

порадовах се весељем духовним.

Foto: milankamp.com

Но замало и кратко би нам виђење,
да би ко рекао у зрцалу образ угледасмо,
или у неки сан танак да сам била снесена...

И слушах твоје душе богољубну нарав
и нетелесно анђеоско пребивање.
И оно од нас коначно удаљење.

И веома твоје видети зажелих преподобије.
И твојих медоточних насладити се речи.
Не малу од твојега виђења
мени приплодити корист...

Но због даљњег нам растојања,
и море и гај,
овог ради узрока
немогуће нам је видети светињу ти...

Јер жељење богатства и сујетна слава,
а уједно и сласти не остављају нас,
који су на таласима
у мору овог сујетног живота,
узникнути к светлости чистог и нетелесног пребивања.

Јер се помрачише душевне очи
муком и метежом који је у свету...

И ово сада као од сна некојег дубоког пробудивши се усхтех твоју светлост видети.